Kad nevoljno mokrenje počne da diktira vaš dan: Svaka TREĆA žena se bori sa inkontinencijom
Kijanje, smeh, duža šetnja ili iznenadna potreba za toaletom mogu postati izvor velike nelagodnosti. Šta treba znati, kada potražiti pomoć i koja pitanja postaviti pre izbora biljnog preparata?
Pre izlaska proverite gde je toalet. U torbu stavite rezervni veš. Na putovanju birate sedište sa kojeg možete lako da ustanete. Kada vas neko nasmeje, jedan deo vas se smeje, a drugi strepi.
Možda vam se to dogodilo samo nekoliko puta. Možda traje mesecima. Možda ste sebi rekli da je očekivano posle porođaja ili sa godinama, pa ste naučili da se snalazite i nastavili dalje.
Ali iza tog snalaženja često stoji mnogo sitnih odricanja: kraća šetnja, preskočen trening, manje spontanosti, nelagodnost tokom intimnosti. Problem o kojem se ne govori može polako zauzeti mnogo prostora u svakodnevici.
Nevoljno curenje urina zove se urinarna inkontinencija. Iako razgovor o tome može biti neprijatan, tegobe zaslužuju pažnju i odgovarajuću procenu. Postoje različite vrste inkontinencije, različiti uzroci i različite mogućnosti pomoći.
Za ovaj razgovor sa dr Magaly Blas pripremili smo pitanja koja mnoge žene imaju, ali ih teško izgovaraju: zašto se curenje javlja, kakvu ulogu imaju porođaj i menopauza, kada je pregled važan i kako razumno pristupiti biljnim preparatima.
„Dešava mi se da mi iscuri urin.” Zašto je ovu rečenicu toliko teško izgovoriti?
Mnoge žene o curenju urina ne razgovaraju ni sa najbližima. Šta ih najčešće sprečava da potraže pomoć?
Ovakve tegobe zadiru u vrlo ličan deo života. Žena može da se plaši da će biti osuđivana, da će neko pomisliti da ne vodi računa o higijeni ili da će razgovor biti neprijatan. Nekada veruje da su tegobe neizbežne posle porođaja ili u određenim godinama, pa ne vidi razlog da se obrati lekaru.
Važno je da o tome govorimo sa poštovanjem. Osoba koja ima inkontinenciju nije kriva za svoje simptome. Potrebno joj je da može da ih opiše bez stida i da dobije objašnjenje šta dalje.
Za početak razgovora ne mora da zna medicinski naziv. Dovoljno je da kaže: „Dešava mi se da ne uspem da zadržim urin” ili „Kada kašljem ili kinem, primetim curenje”. To su korisne informacije od kojih procena može da počne.
Da li je nekoliko kapi dovoljan razlog za pregled?
Ako se curenje ne dešava svakog dana i nije obilno, da li žena ipak treba da obrati pažnju?